Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
φιλια
φιλία
φῐλία
I.
ион. φιλίη ἡ <φιλέω> реже pl.
; 1) любовь, привязанность
ex. (γονεῦσι πρὸς παῖδας, καὴ ἀδελφοῖς πρὸς ἀδελφούς, καὴ γυναιξὴ πρὸς ἄνδρας, καὴ ἑταίροις πρὸς ἑταίρους Xen.)
φιλίᾳ τῇ σῇ Xen. — из любви к тебе
; 2) дружба
ex. (φ. καὴ ξυμμαχία Thuc.)
φιλία λαβεῖν или κτήσασθαι παρά τινος Xen. — стяжать чью-л. дружбу;
διὰ φιλίαν ἰέναι τινί Xen. — заключать дружбу с кем-л.;
διὰ φιλίαν τινός Thuc. — из дружбы с кем-л.;
φιλίαι ἰσχυραί Plat. — прочные дружеские отношения
; 3) стремление, жажда
ex. (τοῦ κέρδους Plat.)
; 4) предмет любви
ex. ἔθανε δάμαρ, ἔλιπε φιλίαν Eur. — умерла супруга, покинула того, кого любила
II.
ἡ <φίλιος I> (sc. γῆ или χώρα) дружественная страна Xen., Dem.