Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
δημος
δῆμος
дор. δᾶμος ὁ
; 1) земля, страна, край, область
ex. (Λυκίης Hom.; Ὑπερβορέων Pind.)
δ. ὀνείρων Hom. — царство сновидений
; 2) население
ex. (πᾶς δ. Hom.; Βακτρίων δ. Aesch.)
; 3) народ
ex. (βασιλεύς τε πᾶς τε δ. Hom.)
; 4) простой народ
ex. (οἱ εὐδαίμονες καὴ οἱ τοῦ δήμου Her.)
ἐπαναστάντες τοῖς δυνατοῖς καὴ ὄντες δ. (constr. ad sensum) Thuc. — восставшие против знати народные массы;
τοῦ πολλοῦ δήμου εἷς Luc. — человек из народа, простолюдин
; 5) солдатская масса, солдаты
ex. (ὁ δ. τῶν στρατιωτῶν Xen.)
; 6) гражданин
ex. οὐκ ἔοικεν δῆμον ἐόντα παρὲξ ἀγορευέμεν Hom. — не пристало гражданину говорить неправду
; 7) демократический образ правления, демократия
ex. (τῶν πολιτειων δύο - δ. καὴ ὀλιγαρχία Arst.; τὸν δῆμον καταστῆσαι Xen., Arst.)
; 8) демократическое государство
ex. (οἱ δῆμοι Dem.; κύριος ὁ δ. ἐν ταῖς δημοκρατίαις Arst.)
; 9) народное собрание
ex. (ἡ βουλέ καὴ ὁ δ. Xen., Dem.; λέγειν ἐν τῷ δήμω Plat.)
; 10) дем (часть филы; в Аттике их было сначала 100, впосл. - 174; по реформе Клисфена они были сведены, в 10 фил)
ex. (κατὰ φύλας καὴ δήμους καὴ φρατρίας Arst.; κατὰ δήμους καὴ γένη Plut.; иногда pl. τῶν δήμων Χολαργεύς Plut.)