Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
ανακραζω
ἀνακράζω
ἀνα-κράζω
(aor. 2 ἀνέκρᾰγον, поздн. aor. 1 ἀνέκραξα)
; 1) вскрикивать, восклицать
ex. (ἐξ ἑνὸς στόματος ἅπαντες ἀνέκραγον Arph.; ἀκούσαντες ἀνέκραγον, ὡς … Xen.)
ἀ. πολεμικόν Xen. — издать боевой клич
; 2) начинать говорить
ex. ἐπεὴ οὖν ἀνέκραγον, οὐκ ἐπικεύσω Hom. — если уж я заговорил, я (ничего) не скрою