Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
διαφθορα
διαφθορά
δια-φθορά
ἡ
; 1) разрушение, разорение
ex. (τῆς πόλεως Thuc.)
; 2) повреждение, обезображивание, порча
ex. (τῆς μορφῆς Aesch.)
; 3) уничтожение, истребление
ex. (πρὸς τοὺς βαρβάρους μέχρι διαφθορᾶς πολεμεῖν Plat.)
Λαΐου διαφθοραί Soph. — убийство Лаия;
διαφθοραὴ ὀμμάτων Soph. или δεργμάτων Eur. — лишение зрения, ослепление
; 4) развращение, совращение
ex. (τῶν νέων Xen.)
; 5) подкуп
ex. (διαφθοραὴ κριτῶν Arst.)
; 6) порочность
ex. (τὰς ψυχὰς διαφθορᾶς ἀναπιμπλάναι Plut.)
; 7) тело, бросаемое на съедение
ex. (ἐφεῖναί τινα ἰχθύσιν διαφθοράν Soph.)
ὕβρισμα καὴ διαφθοράν τινι Eur. — на посмеяние и на растерзание кому-л.