Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
κηλις
κηλίς
-ῖδος (ῑ) ἡ
; 1) пятно
ex. (ἐν ἱματίῳ Arst.; τοῦ σώματος Plut.)
κάρᾳ κηλῖδας ἐκμάξαι Soph. — стереть с головы пятна (крови)
; 2) перен. пятно, позор, бесчестие
ex. (συμφορᾶς Soph.)
κ. μητροκτόνος Eur. — позор матереубийства
; 3) мор, погибель
ex. (κηλῖδες βροτοφθόροι Aesch.)