Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
ευδω
εὕδω
(impf. ηὗδον и εὗδον, 3 л. sing. эп. impf. iter. εὕδεσκε, эп. inf. εὑδέμεναι)
; 1) спать, покоиться
ex. (εἶδε ὄψιν εὕδων Her.; τέν ὅλην νύκτα Plat.)
εὖδον παννύχιοι Hom. — они спали всю ночь;
εὕδων ὕπνῳ Soph. — погруженный в сон;
εὕδειν ὕπνον γλυκύ Hom. или εὐδαίμονα Eur. — покоиться безмятежным сном
; 2) перен. дремать, успокаиваться, утихать
ex. (εὕδοντα πόλεμον ἐπεγείρειν Dem.)
ὄφρ΄ εὕδῃσι μένος ἀνέμων Hom. — пока дремлют буйные ветры;
οὔπω κακὸν τόδ΄ εὕδει Eur. — еще не утихло это горе;
ἐᾶν τινα εὕ. Plat. — оставить кого-л. в покое
; 3) (о мертвых) спать непробудным сном
ex. (εὕδων νέκυς Soph.)