Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
εκπλεω
ἐκπλέω
ἐκ-πλέω
ион. преимущ. ἐκπλώω (fut. ἐκπλεύσομαι, aor. ἐξέπλευσα)
; 1) выплывать, отплывать, уплывать
ex. (χθονός и ἐκ γῆς Soph.; ἐς θάλασσαν Her.; ἐκ Κορίνθου Thuc.; οἱ ἰχθύες ἐκπλέουσαν Arst.; Ἀθήνῃθεν ἐκπεπλευκώς Plut.)
ἐ. τὸν ἔκπλουν Dem. — отправляться в морское путешествие;
ἐκπλεῦσαι τῶν φρενῶν или ἐκ τοῦ νόου Her. — сойти с ума
; 2) (о корабле) огибать, обходить
ex. ἐκπλεῦσαι ἐς τέν εὐρυχωρίαν τὰς τῶν πολεμίων ναῦς Thuc. — (незаметно) обойти в открытом море неприятельский флот