Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
ενιημι
ἐνίημι
ἐν-ίημι
(fut. ἐνήσω, aor. ἐνῆκα - эп. ἐνέηκα) (куда-л.)
; 1) посылать
ex. (ἄλλην πέλειαν Hom.; ἄλλους ῥητορας Thuc.)
ἄλλους ὀτρύνοντες ἐνήσομεν Her. — мы убедим других идти (в бой)
; 2) вводить, вгонять
ex. (τὰ ὑποζύγια εἰς τὸν ποταμόν Polyb.)
; 3) спускать
ex. (πόντῳ, sc. νῆα Hom.)
; 4) опускать
ex. (τέν κλεψύδραν εἰς τὸ ὕδωρ Arst.)
; 5) впускать
ex. ἐνίησί τι τὰ φαλάγγια κατὰ τὸ δῆγμα Xen. — жаля, пауки впускают что-то;
ἐνιέντες ἀργύριον τιτρώσκοντες Plat. — (о ростовщиках) причиняя раны своими денежными ссудами
; 6) вливать (sc. φάρμακον οἴνῳ Hom.; τάμισον δριμεῖαν Theocr.)
; 7) обрушивать, бросать
ex. (πῦρ νηυσίν Hom., ἐς τὰ ἱρά Her., τῇ πόλει Plut.)
ἐ. τὰς διαβολάς Polyb. — распространять клевету
; 8) насылать, внушать
ex. (μένος τινί Hom.; λύσσαν Eur.)
; 9) трубить
ex. σαλπίγγων ἐνιεμένων Diod. — когда затрубили трубы
; 10) ввергать, погружать
ex. (τινὰ πόνοις Hom.)
ἀγηνορίῃσιν ἐ. τινά Hom. — заставить кого-л. возгордиться
; 11) (sc. ἑαυτόν) устремляться, бросаться
ex. ἐνίει οὐδὲν φειδόμενος τῶν ἵππων Xen. — он помчался вперед, не жалея лошадей
; 12) ослаблять, убавлять
ex. (τὰ μὲν ἐ., τὰ δὲ ἐντείνειν Plut.)