Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
ορκος
ὅρκος
ὅρκος ὁтж. pl.
; 1) клятва (ὅρκον ὀμνύναι Hom. и ποιεῖσθαι Xen.; ὅρκον τινὶ δοῦναι Eur. или ἀποδοῦναι NT):
σὺν ὅρκῳ Hom. и ὅρκοις Aesch. под клятвой, клятвенно;
παρ᾽ ὅρκον Pind. и παρὰ τοὺς ὅρκους Xen. вопреки клятве;
ὅρκον ὁρκοῦν τινα Thuc. брать с кого-л. клятву;
σὺν θεῶν ὅρκῳ λέγω! Xen. клянусь в том богами!;
ὅρκοι ἢ ἄλλαι ὁμολογίαι Plat. клятвы или другие виды обязательств;
; 2) свидетель или порука клятвы (Στυγὸς ὕδωρ, ὅστε μέγιστος ὅ. πέλει θεοῖσιν Hom.):
(τόδε σκῆπτρόν) τοι μέγας ἔσσεται ὅ.! Hom. клянусь тебе этим скиптром!